Za ovu je priču vitalan podatak: moja Mama živi u Skoro pa u centru Grada. Dobro, i Tata, ali je on jedan pitom i miran lik, samim tim potpuno nepodesan za blog-obradu ove vrste. E, pošto Mama nije htela da plati Onim Lopovima koji su pre dvadesetak godina razvodili telefonske linije po našoj ulici, a One Budale, sve do jedne iz komšiluka, su platile, Mama je tako živela na marginama savremene komunikacije, i sad, gledajući s ove istorijske distance, ja sam Onim Lopovima jako zahvalna što su joj tražili pare, a i njoj što je bila, kako uvek u prigodnim situacijama ističe, Pametna i Ponosna. Naravno da u Skoro pa Centru Grada nikada iza toga više nije bilo slobodne linije. Skoro nikada.
A onda je stigla naprava zvana Mobilni Telefon, i moj je život polako počeo da se komplikuje. Doduše, neznatno, pošto su impulsi bili skupi, mada mnogo manje nego što sam ja to Mamu ubedjivala. Mislim da sam na tadašnju cenu, u svojim objašnjenjima Mami, iz očaja zaračunavala nekih 3698 % PDV-a.
To je nije sprečavalo da me minimum tri puta dnevno zove i nešto mi Važno ispriča, kao na primer da je Pedja D Boj vadio šta god mu ono visilo u Onome….Za slučaj da se ne javim na moblini jer sam u gužvi ili na sastanku, ili u klozetu, Mama zove sve dok se radnja ne završi. I dok Ona ne kaže šta je imala. Amin. Ako joj odbijem poziv, kao što sam jednom moooorala da uradim, ona zove, pogadjate, ponovo. Nema veze što joj opet odbijem poziv. I iz trećeg puta sam pomislila da je nešto urgentno, na primer, da je Pedja D Boj dobio infarkt u sred vadjenja. Javim se ja u panici: “Je l’ infarkt, mama?” A mama će: “A ako zovem sa mobilnog tetku, je l’ okrećem 011?”
I bio je infarkt. Moj. Jebe se njoj u kakvoj sam ja panici. Važno je da se posao završi, jelte. I tako….
Zašto sve ovo pišem?
Pa, zato što mi je Mama doakala. Platila je konačno Onim Lopovima, zgazila na svoj Ponos, pljunula na Pamet, i upravo spustila slušalicu, posle n-tog razgovora sa mojom personom koja joj služi kao služba 988, podsetnik, organiser, Centar za Obaveštavanje i Uzbunjivanje, radio Mileva
(koji broj beše…u koliko sam sati ono pila lek…kakav to udes bio…kad je penzija…) I to sve za dž….zna ona pošto je impuls…
….Jebem ti dan kad je moja Majka dobila fiksni telefon! Sutra idem da platim i ja Onim Lopovima da joj iz mesta oduzmu liniju! Odma’!

Decije pesme- Najl…