Limenko proradio sam. Povremeno se sam isključi il’ uključi, kaže gazda, ja ne obitavam dovoljno u kući da bih prisustvovala tom fenomenu, al’ mu verujem, pošto evo jutros na sabajle ustadoh i on zavržda svoju rapsodiju radujući mene bednu, robinju Isauru.
Jer, da znate, k’o što ću opisati u ovome kratkome žurnalu, ja sam u ropstvu. Nisu me oteli Čečeni, još gore, oteli me roditelji. I nema kući dok se sve ne sredi, al’ dobro, nije meni tamo tako loše, da se ne žalim. Daju mi povremeno vodu da pijem, a kad sam dobra i koricu ‘leba od prošle srede. Ljubav roditeljska granica nema, jelte.
A i prija mi malo odmor od tehnologije, što da se lažemo: lepo, pošto nema kompjutera, a televizor i daljinski su u posedu NJV Tate, mogu da biram: il’ u krevet odma’ posle crtanog, il’ sa njim da gledam Čak Norisa. I ja idem poslušno u svoju sobu. Ako mi se baaaš ne spava puste me da ribam kupatilo il’ da peglam zavese od markizeta, osam metara dugačke, od poda do plafona, komada čet’ri. Dobre duše, imaju razumevanja za mene, kupili mi i novog briska i ribaću četku, a mama me juče obradovala: crveni Domestos je zasijao na polici u kupatilu, sa sve bubamarom! Zna ona čime ja najbolje obožavam da se inhaliram. A bogami i da potegnem iz flajke. Sad kad ovo napišem idem da menjam neke štekere i kačim luster nov, a posle ima nešto da se šije i krpi. To zato što sam se premorila ovih dana, pa malo da me odmore. A rekli i breskve da mi kupe, one ćelave. Dva komada. Idem sad, ako sve završim na vreme možda me puste da ujutru spavam do pet.
Edit: muž ženi rodio dete, baba u 72 rodila sina da ima ko da je gleda u starosti , Boris grlio Ivicu.
Sad sam sve vid’la. Sad mogu i dumrem.
Deder, nek virne neko kroz prozor da pogleda je l’ ide na nas neki meteor, Apofis neki, nešto. Vreme je za kraj sveta, majke mi.
- Da ne ubiješ nekog iz odma’ i momentalno pokupiš džopke i s posla kreneš ranije uz čuvenu repliku Anice Dobre: «Ja sad idem, a vi se svi jebite. Vodite ljubav a ne rat.»
- Sve telefone turiš na sajlent
- Dođeš kući i proglasiš moratorijum na verbalnu komunikaciju i zauzmeš teritoriju kupatila i dnevne sobe, a pretsoblje proglasiš pograničnom zonom. Kuhinja spada u bescarinsku, zbog mačora
- Tuširaš se dok ne istrošiš bojler od najviše litara, onaj ogroVni, nemam pojma kol’ko ima, mrzi me da mu tražim gde piše zapremina, i pri tom se dereš iz sve snage «Smooouuk on d voootr, a fajr in d skaj!» i glumiš onaj deo s gitarom, obavezno.
- Posle šetaš u gaćama po zaposednutoj teritoriji i pet minuta ne radiš ništa, ne misliš ni o čemu, najmanje o temi «kako se uopšte nadjoh u ovolikim govnima koji kurac»
-Ako zvoni fiksni, gledaš duuugo u identifikaciju poziva, umiriš se i paziš da te onaj koji zove ne provali da si kući
-Normalno te ne provali jer ćutiš i ne javljaš se
-Uključiš neki rashladni uređaj, da rashladiš sebe i neko piće
-Pustiš muziku jako, al’ onu što tebe smiruje a sve ostale nervira – kod men’ tome služi plej lista adekvatnog naziva «Kad sam govno»
-Čitaš bilo šta što je pis’o Karl Sagan. Il’ uzmeš Umeće ratovanja. Zavisi da l’ oćeš poslen d’ubivaš il’ da se uključiš u zajednicu kao funkcionalno nedodirljivo biće kome se jebe za sve
- Ako bi te neko i pit’o nešto lepo mu prijateljski kažeš: «M’rš u kurac».
- Gledaš Dr Hous-a. Obavezno. Razvija smisao za humor
-Zaspiš na pola epizode
- Probudiš se svadljiv i namćorast k’o Hausov blizanac brat
- Piješ kafu posle samo uz nekog ko poseduje manual instructions i ogrovnu količinu ljubavi i razumevanja za tebe, jer bi te svako drugi oterao u kurac krasni, skota svadljivog namćorastog
- Opet zaspiš i u subotu se probudiš ništa bolji, al’ si srećan što nisi izaš’o juče na ulicu i zaleteo se u prolaznike k’o onaj Japanac, pa da novine posle pišu kako si bio fin i miran i ljubazan, prema izjavama komšija, i svima si se kulturno javljao, i uopšte im nije jasno šta ti je kvrcnulo pa pobi toliki narod (pri tom vizuelizuješ komšiju od preko puta, deda-Isajla, koji te mnogo nervira iz više objektivnih razloga a najviše što je đubre i govno od čoveka, kako se njegovim rodjenim kamiJonom zalećeš u njega i gaziš ga, i tako više puta, malo napred, mal’ u rikverc)
- I ništa…to ti bude dovoljno, uz činjenicu da ćeš ovu subotu provesti u pidžami, i nećeš uključivati ton na mobilnim telefonima, i jer si srećan što imaš identifikaciju poziva i što ćeš da se javljaš samo onome kome ‘oćeš i što si naš’o super programčić za pušćanje muzike (foobar – genijalan je i ne maši), naduješ ovu damu sa tvoje liste do daske i opušteno uživaš u još jednom danu u kome su blagosloveni neznanjem svi oni koji su za dlaku izbegli da poginu na ma’. Od tvoje ruke.
Povraća mi se. Onako, baš. Nabila sam se u ćošak, hiberniram i zamišljam sebe u akciji: kako, na primer, čim u avgustu umočim guzicu u Ohridsko jezero nastavljam da plivam…čak do Albanije. Šta fali, nije ni tamo tako loše. Znam da opsujem nekom majku ako baš zatreba, umem da kažem i ‘fala lepo i dobro jutro. I burek da tražim. Više mi valjda i ne treba da razumem. I tamo ‘oće dobro magare. Da rinta i vuče. Šta će ti da razumeš jezik? Da sam sad na primer onaj član EU što ovde doš’o dobere višnje i priča kako mu lepo ki na odmoru ne bi razumela da se Dragan više po medijima ne proziva zbog Betovena, a i shodno novootkrivenim evropskim provenijencijama njegovog britkog uma (šta mislite, je l’ ume dizgovori “provenijencija”?!) više se čovek i ne preziva palmičasto k’o do onomad. Lepo se preziva, nešto na -ić, nije govno k’o ja. Pa dabome.
A ne bi razumela ni kad bi čula da bi Gljivica mog’o potpredsednik da bude, il’ rob(o)kap(o). Di tutti cappi. Jebeš ga, nindža kofernjača, ima kvalifikacije. I tako dalje, i tome slično, da su jedini blago bi ga nama bilo, nego od silnog pljuvanja i lizanja i mešanja tolikih telesnih izlučevina imam utisak k’o u najgoru pornjavu žnj produkcije da sam upala, sve pazim da me neko nedajbože ne uprska…Je l’ da da sam mizantrop? I ne razumem se u visoku politiku. I ne znam šta su viši interesi, državni. I numem da se vladam kako treba, nego sve što neko slagucnuo, kraducnuo i prducnuo pamtim. K’o neka babuskera. I šta ako se malo pljuvali pa ližu? Ko se bije taj se voli. Aha.
Ti sad po meni izručiš kofu govana. Kresneš mi, na primer, najmilije. Il’ me pokradeš do gaća. I gaće mi skineš, i posle se naogovaramo najstrašnije, i sudimo se i jurimo i bijemo k’o Rada i Nataša Ciganka a ja ću sutra da ti budem starojko na svadbi. Evo. Sam’ što nisam. I gaće ću da skinem opet, pa me jebi i mene.
I pošto sam tako zgodnog kataklizmičnog raspoloženja, a negde sam zaturila onu mantru rahmetli baba-Ratajke za prizivanje drknjavanja komete pravo posred Jevrope, ‘ko bi mogla meni na glavu pravo, i ja jednom da budem centar nečega, makar i spucavanja kamička veličine Plutona u Treći kamen od Sunca, al’ i sličnog kataklizmičnog raspoloženja već bio i Daglas Adams, rek’o šta imao pa otiš’o gore da igra poker, kaže da mu ovde dosadno; e, iz tih i takijeh razloga kao i nekih usputnih, potpuno redovnih pojava: nema plata, nema rešenje, nema živci, ima mama moj telefon…ja ne mogu da pišem, nego samo lepo putujem u stanju hibernacije. U kosmos. Moj. Dok se svet oko mene urušava, ja čitam o crnim rupama i maglinama. Pa onda Pipi Dugačku Čarapu jopet (’fala Bocko). Pipi ima divne strane reči koje ja tražim čitav život. Na primer, izmislila je reč “spunk”…eee, spunkastična je to priča. Pa onda do’vatim i pustim ovu drugu, meni naaajomiljeniju “devojčicu”, koja takodje izmislila jednu divnu reč….”supercalifragilisticexpialidocious”…i obrćem do besvesti, tako se dekontaminiram. Stisnula se u ćošak i čekam da prodje.
A proći će. A ja ću pokušati da mi to čekanje prodje što lakše…nemam kud, nemam š čim, al’ imam pun kufer literature za preživljavanje. I iskustva u istom. Slatkiše uvek delim, pa izvol’te, poslužite se i vi. Podiže raspoloženje.
Znate već da ja čitam razna wc izdanja…ima tamo različitih korisnih saveta: kako da na milion načina napravite jedan isti kolač, slatko od jagoda, očistite fleke, rernu zamazanu (stoko štrokava, mislim se dok čitam), kamenac sa zuba i pločica (2u1) korisno upotrebite ostatke od kolaž-papira, pametno iskoristite buđav lebac, otpatke, žuto iz ušiju, crno ispod nokata….feeenomenalne novine.
E, ima tu i uputstvo kako da osvojite muškarca (valjda na tomboli, jebem li ga), pa kako da zadržite to što ste osvojili da vam neka opajdara ne otNe…ja se sad ne bih posebno majala psihologijom i metodologijom piščevom, trenutačno me okupirala čisto tehnička strana izvedbe zvane “Nove ljubavne igre”. ‘Tela sam jadna da vidim šta je tu novo, je l’ skače neki s garnišle dok to radi, možda zaostajem u razvoju…i s duboookom koncentracijom bacim se na štivo. Pa kaže ovako:
-UZBUDLJIVA VOŽNJA Seks u kolima…blabla…”Za parove u godinama ovo mže biti veoma zanimljiva igra, pre svega zato što će ih podsetiti na mladost”.
*Je li bre, sestro, koga ti zajebavaš? Za parove u godinama? Može biti veoma zanimljivo da te u sred neke nigdine, na pola puta do vukojebine uvati lumbago, išijalgija, grč il’ nedajbože strefi infarkt, pa ako i imaš čime da pozoveš hitnu em će da te u’vate bez gaća i iskrivljenog, em ima da ti se smeje ceo grad do sutra izjutra. U najboljem slučaju ima da vas savataju neki klinci i gologuze isteraju iz auta, uzmu vam ključeve i odu svojim putem, i posle da zafaljujete svetom Savaotiju ako vas pri tom ne izdevetaju. ‘Ko ćeš da se podsetiš na mladost idi gledaj “Vesele 70-te”. Ajd’ i malo ličnog iskustva: super je, al’ ako nemaš gde drugde. Tačka.
-U PRIRODI Pusta plaža, šumarak, poljanče na mesečini…
*Jok, šišarke. Ulazi ti pesak u gaće, kosu,hmm….šumarak i poljanče noću….ma eeekstra: volj’ ti bube, volj’ ti zmikci. Mož’ da biraš. A bocka trava il’ žari kopriva, a uzbudjenje kad ne možeš da identifikuješ da l’ ti niz ledja klize njegovi ladni prsti il’ neka živuljka…ahm. Žmarci.
Al’ ‘ajde, padalo mi na pamet, pa da ne preteram, bolje ispalo nego što sam mislila. Uzbudljivo jeste, jebeš ga. Baš onako.
NA JAVNOM MESTU (ovo moram doslovce) “Lift je jedno od najčešćih javnih mesta gde ljudi vode ljubav. Ovde je brzina u prvom planu, zbog čega se sve svodi na poljupce, milovanja, dodire ili oralni seks. U restoranu ili diskoteci takođe može biti zanimljivo. Sledite partnera do toaleta, uvucite se unutra da vas niko ne vidi i poklonite mu nešto što neće zaboraviti do kraja večeri.” *Aloooo, sestro, kad si zadnji put ušla u prosečan srpski lift?! Gas maska ti treba samo da bi uš’o unutra, kakav crni oralni seks?! Gde bre da klekneš pa da to uradiš? Na žvaku il’ iglu i špric? I kakva brzina lifta te spopala? Ja poznajem samo ove supersonične što staju na svakom spratu i putuju ko Poni-ekspres preko Divljeg Zapada: znaš da su krenuli, al’ da l’ će i kad će da stignu nemaš pojma. Pa ceo pornić bi mog’o da snimiš od tri sata za jednu vožnju, a s obzirom na čistoću mog’o bi da se zove “Seks u doba kolere,šuge,kuge” a mekša verzija bi bila cenzurisana blago asepsolom i zvala bi se “Akanje u eri žutice”.
A diskoteka?! Da pođem za njim da me niko ne vidi…stvarno, ko bi me vid’o u punoj kafani? Da mu poklonim nešto što neće zaboraviti do kraja večeri? Zadnja diskoteka u kojoj sam bila u wc-u nije imala sijalicu, sapun, vodu, i uzgred, ceo je bio izbljuvan (izvini, Bubo, nisam mogla odma’ da ti zgadim veče). Stvarno bi bilo ludo i nezaboravno. Seks u izbljuvku. I dalje sam mišljenja da niko normalan ne vodi ljubav u javnom wc-u. Imaš brate wc i kući, makar je čist. U kupatilu, u higijenski ispravnim uslovima- Ok, ali žena koja je pisala ovaj tekst nije bila u Srbiji. Nikad. Sigurno.
KADA ZA STRASTVENO BRČKANJE “Da biste u kadi potpuno uživali, možete da navučete zavese, ugasite svetla i upalite mnogo sveća od kojih će kupatilo poprimiti topao i privlačan izgled. Možete da pripremite dve čaše šampanjca koje ćete ispijati tokom brčkanja. Tiha romantična muzika samo će pojačati ugođaj.” reče ona.
*E, neka si mi rekla. Nemam kadu. U kupatilu nemam zavese. Kupatilo mi je metar i dva’es sa isto toliko, ako upalim svećicu za rodjendan odosmo i bojler i jadan jebač i ja u pizdu lepu materinu. Samo bi bilo; ššš-buuum! Baš bi bilo toplo i privlačno. Šampanjac ne volim. ‘Ajde to za muziku, to u redu. Nego, sestro, ja bi da pitam: pošto nemam kadu, je l’ ako da se seksam u tuš-kabini, neće da ti pokvari knjigu?! Men’ se sviđa, a ne bi ni da gasim svetlo, volim da vidim šta radim.
I MOJ FAVORIT ZA OVU NEDELJU: U VODI sve mi bilo jasno do ove rečenice: “Oralni seks pod vodom je dosta komplikovan, mada je, naravno sve moguće uz pomoć dušeka na naduvavanje”….to ako mi neko razjasni, priuštiću mu podvodni oralni seks, dumrem evo! pa onda jopet se vraća na klasičan seks u vodi i kaže: “Ako želite da uživate, predložite partneru da se, dok stoji, snažno osloni na zid bazena. Vi mu se nogama obavijte oko struka i prepustite se čarima neobičnog seksa.”
Ovde ništa nije neobično osim bazena, jebeš ga, gde da ga nadjem? Je l’ oće neko da mi pozajmi bazen da se prepustim čarima, il’ da kupim godišnju kartu za ovaj javni, pa da teram dok me ne u’vate i u’apse k’o seksualnog prstupnika? I neću više da čitam ovu wc literaturu, nigde bre ne pomenu normalna mesta za seks: patos, astal, eveeentualno krevet, može bre i uz drvo, samo me mani sestro javnih vecea, k’o boga te molim, mojemu seksu i bez njih ništa nije falilo do sad.
Srele se dve “menadžerke”, jebo ih voz koji ih don’o. Na pijaci. Posle posla, oko pola čet’ri. Jedna kupovala paradajz, druga crni luk, glavica k’o pesnica. I razmenile par rečenica o poslu, politici i šta će danas stokama da skuvaju za ručak. Il’ će stoka da jede govna. Ladna. I čime se najbolje riba wc šolja. I dok su one tako razmenjivale poslovne i poverljive informacije (ko je koga jeb’o i zašto i ko će koga tek da jebe i za čiji kukuruz) a prsti im plaveli od kesa i kupale se u znoju lica svojih zdravo rumenih od opekotina trećeg stepena junskog nam sunca, sve mu jebem da mu jebem, i tražile pasulj prošlogodišnji po pijaci da u njem’ vide kad će opština da isplati autorske honorare za mart, ču se u neposrednoj blizini jedno triput “pip”. Il’ “bip”. I dok se one obrnuše, jedna plavojka koja definitivno ne ide s posla, jerbo je izlazila iz dvorišta ograđenog kovanim gvojzem od dva metra visine, a nije ni kese nosila, e ta plavojka uđe u nešto što se zove džip a preziva “neštoV4paopetnešto” modroplave boje, slaže joj se uz ‘aljinu, dade gas i zasu dve šatro menadžerke oblakom prašine. Nema veze, stoka treba i onako da se okupa ponekad. A i ona sigurno žuri jadnica, verovatno kasni kod frizera. Il’ na masažu. Il’ na oba. I one pogledaše tužno za njom i stadoše da razmišljaju na kom se fakultetu uči da se završi za njen pos’o. I pade im na pamet da možda na filozofskom ima neki odsek za tu struku. To, ležiš a radiš. Il’ se samo “udala pa raspičila”. Il’ raspizdila. Kako kome drago.
I ja razmišljam isto, al’ nikako da se dosetim da l’ sam pogrešila kod Frojda il’ već kod Kjerkegora? A možda još kod Ezopa…
, Boris grlio Ivicu. 
