Zamamne su tvoje priče.
Zanosno ih plešeš, mudra Šeherzado.
Uživaću u tvom šapatu,
Opijati se tvojim usnama.

I pustiću te da vladaš snovima mojim,
ali nikada nećeš biti kraljica moje jave.
Otvoriću ti predvorja svoje duše,
ali ti ne smem otključati srce.
Darovati svu tišinu svojih noći,
ali ti dane ne mogu pokloniti.

Hoće li ti to biti dovoljno?
Hoćeš li poželeti više od ćutanja?

Ne smem ti šaputati,
Ne traži da govorim,
mogu sebe poslušati.

Dovoljno je valjda što snivanja svoja
Pokrivam samo tvojim ćilimima svilenim?